PROBLEM SE MOŽE REŠITI SAMO AKO UTIČEMO NA NJEGOVE UZROKE
Agresivno ponašanje na ranom uzrastu je sve učestalija pojava, a nasilništvo u školama veliki socijalni problem i kod nas i u svetu.
Fokusiranjem na donošenje strategija kako zaštititi okolinu koja trpi, kako organizovati škole i kako se ophoditi prema “malim zločincima”,problem se ne može rešiti. Problem se može rešiti samo ako utičemo na njegove uzroke.
Deca se rađaju kao spokojna bića otvorena da prime i pruže ljubav. Nešto u njihovoj svakodnevnici nosi uzroke koji narušavaju taj spokoj i čini dete agresivnim. Te uzroke možemo podeliti na porodične i društvene i u snažnoj su interakciji.
§ Deca uče po modeluAko su batine način rešavanja problema u porodici, dete će ih primenjivati van kuće. Nasilje rađa nasilje.
§ Često duboki dečji strahovi bivaju uzročnici agresivnog ponašanja, kao protivteze.
§ Prezaposlenost roditelja i bavljenje ličnim problemima ne ostavlja mnogo prostora za bavljenje decom, tako da ona postaju „siročici pored roditelja“.Tada ulogu dadilje preuzimaju televizija i socijalna sredina.
§ Ishrana je veoma bitan faktor koji utiče na psihofizičko zdravlje. Dokazano je da neke hemikalije koje se nalaze u industrijskoj hrani izazivaju agresivna stanja. Takođe, prekomerno konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda, kao i pića na bazi cole, imaju isti efekat.
§ Televizija i kompjuterske igrice se mogu postaviti na sami vrh hijerarhije izazivača agresivnog ponašanja. Dete od 2-4 godine ne procenjuje realno koja ponašanja treba imitirati, a koja ne. Ne razlikuje stvarnost od nerealnih TV sadržaja. Imitativna igra je deo njihovog razvoja i uče na osnovu viđenog. Sadržaji koji im se nude u najvećem broju kompjuterskih igrica i televizijskih programa su bazirani na nasilju i destrukciji.Dovoljno je poći od činjenice da smo ono što mislimo i da su misli prosečnog gradskog deteta usredsređene na ekran i po tri sata dnevno.
§ Socijalni faktor u našoj zemlji nosi snažnu kolektivnu energiju nasilja kao posledicu nedavnih ratovanja. Generacije današnjih tinejdžera su prototipi takve društvene situacije. Tuča, narkomanija, imidž surovosti i nedostatak moralne svesti su česte pojave koje postavljaju ozbiljan zadatak pred roditelje i škole.
Nekada je dovoljno otkloniti uzroke unutar porodice pa da dete uspe da se izbori sa negativnim društvenim faktorima. Dobar porodični model stvara sigurnost i veru u dobro, tako da loši uticaji postaju obezvređeni. Zato je važno, pre svega, formirati životni stil koji učvršćuje porodične veze. Takođe treba mudro usmeriti dečje slobodno vreme i obezbediti mu sredinu koja ne izaziva nepoželjno ponašanje.
Kako?
§ Negovati tradicionalne običaje, oni učvršćuju porodične veze.
§ Obroke načiniti porodičnim ritualima.
§ Voditi računa o zdravoj ishrani.
§ Organizovati druženja sa prijateljima i rođacima.
§ Ograničiti detetu vreme za televiziju i kompjuter i kontrolisati njihove sadržaje, što je izvodljivije ako ih deca nemaju u svojoj sobi.
§ Ponuditi sadržaje kojima će se ispuniti vreme umesto njih.To su sport, kreativne aktivnosti, knjige i vanškolske aktivnosti, u zavisnosti od afiniteta.
§ Obezbediti vreme za dokoni deo dana kada se okrećemo unutrašnjem miru.
§ Voditi računa sa kime se dete druži, jer „s kim si takav si“.
§ Kućni ljubimci bude kod deteta osećaj odgovornosti, pružaju mu ljubav i često su ti za koje dete oseća da može bezbedno da ih voli.
§ Sport, ukoliko je pravilno odabran, je neizostavni deo pravilnog psihofizičkog razvoja. Dete koje je sklono agresivnom ponašanju ne treba da se bavi kontaktnim sportovima (boks, ragbi i sl.) jer oni um fiksiraju na ideju o pobedi protivnika i prave su škole surovosti. Svi takmičarski sportovi mogu biti kanali za preusmeravanje dečje agresivne energije, ali i podstrekači iste. Sportovi koji razvijaju duh i telo , oslobađaju pozitivnu energiju i smiruju su: plivanje, tenis, klizanje, odbojka i njima slični.
Što ranije otklonimo uzročnike za agresiju, veće su šanse da ona ne postane deo dečjeg temperamenta i ne utisne se kao obrazac ponašanja u njegov genetski kod.
Olivera Sekulovski